О књизи: 1990 / „Пре неколико година инжењер Полујанов је одлучио да промени своју судбину и наду, одустао је од добре позиције у истраживачком институту... иди у село, настани се и ради своје послове. <…> У селу Кукареки, напуштеном од света, сви раде по цео дан, петљају једни пред другима, али када се састану, тако брзо брбљају да се чини: не говоре руски. И проћи ћете, и нећете разумети о чему говоримо. И тако причају, брбљају, брбљају, а онда одједном нагло успоре и беже. Сви одједном причају о ономе што већ знају из међусобног разговора. Али нека врста потребе их тера да причају о истој, познатој ствари, сви заједно.».